Internet

Do pre nekoliko godina prvu predstavu o nekoj firmi ili ustanovi mogli ste da steknete preko sekretarice, portira ili radnika na telefonskoj centrali jer su to najčešće prve osobe koje sretnete i koje su mogle značajno da utiču na formiranje opšteg utiska o njoj. Danas, u vreme modernih komunikacija, internet je postao veoma moćno sredstvo globalne komunikacije. Dovoljno je da na nekom od pretraživača ukucate neko ime ili ključnu reč i za nekoliko sekundi moći ćete da se informišete o bilo kome ili o bilo čemu na ovoj planeti, tako da je internet – prezentacija postala osnovno sredstvo da se efikasno prestavite celom svetu.

Radeći na pripremi prethodnog teksta posetio sam zvaničnu internet - prezentaciju Kruševca i došao do poražavajućih saznanja o tome kako se naš grad promoviše preko interneta. O vrlo afirmativnom priznanju Svetske banke Kruševcu nisam pronašao ni reč dok, na primer, na zvaničnoj internet - prezentaciji Inđije na najuočljivijem mestu imate sve potrebne informacije o međunarodnim priznanjima koje je ova opština dobila u poslednje vreme. 

Kod nas na udarnom mestu možete pročitati Dvogodišnji izveštaj o radu opštine ''Dve godine sa vama'', ali za 2005. i 2006. godinu. U delu ''Danas o Kruševcu – iz dnevne štampe'', tekstovi iz dnevnih novina bili su od 5. septembra (iako je tog dana bio 29. septembar!). Poslednja vest o međunarodnim aktivnostima Kruševca bila je iz septembra 2007. godine a poslednja ''eko - vest'' od 5. marta 2007. godine. O Gradskoj upravi nema ni reči ali zato možete da se informišete o radu Opštinske uprave, koja više ne postoji. Takođe, u tom delu možete pročitati koje lokalne funkcionere postavlja predsednik Opštine koji takođe ne postoji jer smo, da podsetim, sada grad i imamo Gradonačelnika. Što se tiče političkih stranaka, između ostalog pronašao sam podatak da sam još uvek predsednik G17Plus u Kruševcu (nije aktuelno godinu i po dana), koja ima kancelariju u Kosovskoj ulici (nije aktuelno dve godine), tako da aktuelni predsednik kruševačkog odbora može samo da pomisli da sam ishakerisao sajt ili da je možda stigla neka direktiva ''odozgo'' za koju on nije još čuo.

Za potencijalne investitore nema zime ako znaju srpski i ćirilicu jer ne postoji prezentacija na latinici i na engleskom. Doduše, piše da su stranice na engleskom u izradi i da ih posetimo za neki dan ali je to isto pisalo i pre četiri godine, koliko ja pamtim. Stranice o privredi i investicijama meni više liče na adresar nego na prezentaciju na osnovu koje neko može da počne da razmišlja da investira baš kod nas. Ponuda privatnih lica je samo na srpskom jeziku a Bid - zona, iako i samo njeno ime kaže da služi razvoju biznisa, nalazi se u odeljku pored nevladinih organizacija, opet samo na srpskom. Postoji i upitnik za investitore (pohvalno je da postoji i na engleskom jeziku) ali samo u pdf  –  formatu, što znači da ga ne možete samo ispuniti i poslati elektronskom poštom nazad već ga morate odštampati, popuniti i poslati običnom poštom, ili posle popunjavanja skenirati i poslati im nazad u istom formatu. 

Što se tiče transparentnosti, pitanja lokalnim funkcionerima možete postaviti ali nemate mogućnost da ih vidite zajedno sa odgovorima, kao što mogu građani pomenute opštine Inđija. Delovi prezentacije predviđeni za odluke Opštinske uprave i informacije o tenderima su prazni. Što se tiče budžeta, najbolje što sam pronašao je Odluka o usvajanju Budžeta za 2007. godinu od 26.12.2006. godine, bez mogućnosti da vidite kakva su bili rebalansi i realizacija tog budžeta, dok o Budžetu za 2008. godinu postoji samo prezentacija sa uopštenim podacima. 

Sve u svemu, zvanična internet - prezentacija Kruševca predstavlja neadekvatni pokušaj obraćanja populaciji koja je korisnik interneta i može biti zainteresovana za saradnju, a pogotovo za potencijalne investitore jer je vizuelno i sadržajno zastarela sa ne retko zastarelim podacima i sa premalo mogućnosti za dvosmernu komunikaciju.

(Objavljeno u kruševačkom nedeljniku ''Grad'')

Inđija

Nisam ranije mnogo znao o Inđiji osim da je blizu Stare i Nove Pazove i da u tom kraju ima puno malih privatnika koji prave plastiku. Dok sam studirao i živeo u Beogradu nije mi palo napamet da iz bilo kog razloga odem tamo iako je udaljena samo 45 kilometara. Sve u svemu, ako ne obratite pažnju dok idete starim putem od Beograda ka Novom Sadu, proći ćete kroz nju a da je i ne primetite.

O Inđiji u političkom smislu prvi put sam saznao kada sam negde 2001. godine pročitao intervju sa Goranom Ješićem, tada sa 27 godina najmlađim, a danas sigurno najpoznatijim predsednikom opštine u zemlji (pored Bidže i Rake). U poslednje dve godine sam imao zadovoljstvo da prvo idem u Inđiju da vidim kako funkcioniše opština koja je lider u reformama i privlačenju investitora, a potom da odgledam koncert Red Hot Chilli Peppers upravo tamo i pokisnem kao retko kad ranije.

Ima Inđija svojih prednosti – dobra lokacija, dva evropska koridora, blizina Beograda i Novog Sada, gasovod, tradicija preduzetništva i male privrede – ali nije jedina opština koja to ima. Pa zašto je onda baš Inđija broj jedan? Po mom skromnom mišljenju, najveća prednost Inđije su ljudi, na čelu sa predsednikom opštine, koji su umeli da prepoznaju vreme u kome živimo, imali viziju i krenuli da rade. Juče sam pročitao intervju sa vlasnikom najveće IT kompanije u Srbiji koji je izjavio da i pored svih materijalnih vrednosti smatra da je ''njegovo najveće bogatstvo znanje i iskustvo''.

Koliko ko vredi meri se po rezultatima, a Inđija ima čime da se podiči. Ima najefikasniju opštinsku administraciju u zemlji koja je prva opremila uslužni centar za građane u kome oni mogu na jednom mestu na 17 šaltera da reše sve potrebe vezane za opštinu, ali i poresku upravu i katastar. Uvela je elektronsku upravu. Prva je u Evropi uvela ''Sistem 48'', tehničko-organizacioni model za upravljanje komunalnim poslovima koji je rezultovao boljom međusobnom saradnjom između opštine, javnih preduzeća i građana ali i nemerljivim promotivnim efektom. Da ume da pregovara sa investitorima, vidi se i po rekordnom prilivu investicija koje su drastično smanjile stopu nezaposlenosti ali i naterale lokalnu vlast da razmišlja o budućnosti, kako da privuče kadrove koji nedostaju Inđiji ili da stvori uslove da ih školuje. Kao rezultat, budžet lokalne samouprave je porastao sa 548 miliona dinara u 2005. na 2,2 milijarde dinara u 2008. godini, ili 4 puta za 4 godine.

Sve ovo je prepoznato i van granice naše zemlje i opština Inđija je na godišnjoj rang-listi engleskog magazina ''FDI'' (sr. ''Direktne strane investicije'') pod nazivom ''Evropski gradovi i regioni budućnosti 2008/09'', u kategoriji gradova najprivlačnijih za investitore zauzela 18. mesto, ispred npr. Amsterdama, Madrida, Budimpešte, Varšave ili Frankfurta. A na pitanje kako je Inđija postala toliko popularna, Goran Ješić odgovara da ''su dugo radili na građenju pozitivnog imidža opštine kako bi privukli investitore da ulažu u Inđiju''. Savršeno jednostavno. Kao dribling Ronalda, stvari su savršene tek kada izgledaju kao da svako može da ih uradi.

A gde je tu veza između Kruševca i Inđije, zašto u lokalnim kruševačkim novinama pišem o Inđiji? Nije da ih nema. Nedavno je kompanija ''Henkel'' otvorila fabriku građevinskih lepkova upravo u Inđiji, umesto u Kruševcu.


(Objavljeno u kruševačkom nedeljniku ''Grad'')