U
jednom od tekstova
koje sam objavio pre
više od osam godina u okviru ove kolumne, pisao sam o pešačkoj zoni
u ulici Majke Jugovića (ili Miloja Zakića, kako je mnogi znaju) u
Kruševcu. Tada je bio aktuelan problem nesavesnih vozača koji su
smatrali da istom mogu da se provozaju svojim automobilima i
parkiraju ih bez ograničenja i nekažnjeno, naravno. Tom prilikom
sam predložio da se postave moderni pokretni stubovi sa senzorima za
regulisanje saobraćaja, koje sam imao prilike da vidim u Lisabonu, i
koji kvalitetno rešavaju slične probleme.
Na
žalost, ovo nije usamljen slučaj. Koliko puta je kod nas nešto
uradjeno do pola i ostalo nedovršeno? Počevši od ovakvih,
relativno malih stvari, pa sve do propalih mega projekata koji su
ostali nedovršeni, kao neka vrsta spomenika kriznim tranzicionim
vremenima i promašenim ambicijama..Kao primere bliske kruševljanima
mogu da navedem objekte na kruševačkoj Kosturnici, četiri zgrade
ispod ''DIS''-a (doduše dve su skoro završene), one neizgrađene
iza Lamele, nedovršeni hotel u pešačkoj zoni u Vrnjačkoj Banji, a
sličnih primera ima u skoro svakom većem gradu u Srbiji.
Nedovršena zgrada na Trgu kosturnica u Kruševcu |
Moram
da pomenem muke koje ljudi imaju sa nelegalnim objektima koji zaglave
na pola puta, ostanu nedovršeni često više decenija i svima
stvaraju probleme. Uopšte mi nije žao urbanih siledžija koji zarad
svog profita forsiraju izgradnju objekata bez potrebnih dozvola,
nadajući se da će preko g6-h8 kombinacija da ih nekako legalizuju.
Žao mi je svih nas koji moramo da sve to da gledamo i trpimo, kao
npr. kod nesrećnog objekta na uglu Vidovdanske i ulice Svetog Save –
djubre razbacano po ulici bez kontejnera, nagomilane automobile bez
mesta za parkiranje, žice i raznorazni krš na sve strane, ambijent
dostojan nekog filma strave i užasa.
Ovde
bih pomenuo i trenutno aktuelne akcije zamene raznih dokumenata
(staro za novo, papir za plastiku), donošenja nekih propisa koji
nisu primenljivi...pomeranja rokova, razna odlaganja, izmene propisa,
ukidanje propisa, lex specialis...ne odradimo posao kako treba,
upletemo se tako da ne znamo šta dalje da radimo, potom počnemo da
improvizujemo čime često napravimo nepravde, nejednakosti a neretko
i nezakonitosti. Već smo navikli da nam se redovno javljaju slični
problemi. Šta je uzrok te naše nesistematičnosti i nedovršenosti?
Da li je u pitanju nemar, neznanje, ili nam neko namerno pravi zvrčke
da ne bi imali vremena da gledamo u svoje novčanike i razmišljamo o
tome kako živimo? Pitanja je mnogo, a nameće mi se samo jedan
jednostavan odgovor – kada nešto radiš, uradi to kako treba.
(Objavljeno na portalu krusevacpress.com)
Нема коментара:
Постави коментар