Izbori u modernom značenju su evropski, tačnije engleski izum koji je u 13. veku doveo do formiranja prvog predstavničkog tela, parlamenta. Vekovima moderna civilizacija radi na tome da se mehanizam izbora usavrši i pronađe najbolji način kako da narod odabere svoje predstavnike koji će vršiti vlast i obavljati poslove od zajedničkog interesa.
Izbori se mogu posmatrati nalik onom kako optimista i pesimista gledaju na čašu sa vodom, gde je ona prvima dopola puna a drugim napola prazna. Tako su za jedne izbori praznik demokratije a za druge prilika da nekompetentna većina odabere nekompetentnu manjinu da kompetentno upravlja navodno u njihovo, a u stvari u svoje sopstveno ime.
Još od čuvenih ''ćoravih kutija'' decenijama se u Srbiji na izborima samo glasalo. Posle duže pauze, od pre osamnaest godina dobili smo pravo i da biramo. Mnogo se izbora održalo od tada. Sociolozi kažu da je to normalno i dobro za društva u tranziciji. Raduje me što je kod nas visoka izlaznost na izborima, među najvišim u Evropi, jer svakako treba da koristimo mogućnost i makar povremeno kažemo šta mislimo o onima kojima smo na prethodnim izborima poverili vlast.
Ono što mi se ne sviđa je što se kod nas politika doživljava nekako navijački, previše emotivno. Kao što se navija za Zvezdu ili Partizan, tako se i glasa za ovu ili onu stranku. Ja sam više za to da izbore shvatimo kao priliku za svođenje računa, kao u kafani, da vidimo šta smo imali, pa da platimo, tj. da vidimo šta je od obećanog urađeno, da li je i ko je zaslužio da dobije novi mandat.
Zato predlažem da, ukoliko to već nismo ranije radili, prikupimo i sačuvamo sve izborne programe, liflete, brošure, snimimo sve televizijske spotove i da zapamtimo šta nam je ko ponudio u ovoj predizbornoj kampanji. Pa kada dođu neki sledeći izbori, da sve to lepo izvadimo iz fioke, ponovo pogledamo i svedemo račune. Da glasamo ali i da biramo.
(Objavljeno u kruševačkom nedeljniku ''Grad'')
Izbori se mogu posmatrati nalik onom kako optimista i pesimista gledaju na čašu sa vodom, gde je ona prvima dopola puna a drugim napola prazna. Tako su za jedne izbori praznik demokratije a za druge prilika da nekompetentna većina odabere nekompetentnu manjinu da kompetentno upravlja navodno u njihovo, a u stvari u svoje sopstveno ime.
Još od čuvenih ''ćoravih kutija'' decenijama se u Srbiji na izborima samo glasalo. Posle duže pauze, od pre osamnaest godina dobili smo pravo i da biramo. Mnogo se izbora održalo od tada. Sociolozi kažu da je to normalno i dobro za društva u tranziciji. Raduje me što je kod nas visoka izlaznost na izborima, među najvišim u Evropi, jer svakako treba da koristimo mogućnost i makar povremeno kažemo šta mislimo o onima kojima smo na prethodnim izborima poverili vlast.
Ono što mi se ne sviđa je što se kod nas politika doživljava nekako navijački, previše emotivno. Kao što se navija za Zvezdu ili Partizan, tako se i glasa za ovu ili onu stranku. Ja sam više za to da izbore shvatimo kao priliku za svođenje računa, kao u kafani, da vidimo šta smo imali, pa da platimo, tj. da vidimo šta je od obećanog urađeno, da li je i ko je zaslužio da dobije novi mandat.
Zato predlažem da, ukoliko to već nismo ranije radili, prikupimo i sačuvamo sve izborne programe, liflete, brošure, snimimo sve televizijske spotove i da zapamtimo šta nam je ko ponudio u ovoj predizbornoj kampanji. Pa kada dođu neki sledeći izbori, da sve to lepo izvadimo iz fioke, ponovo pogledamo i svedemo račune. Da glasamo ali i da biramo.
(Objavljeno u kruševačkom nedeljniku ''Grad'')
Нема коментара:
Постави коментар