Reč ''Evropa'' nije među popularnijim ovih dana. Paradoksalna je situacija da su upravo evropske zemlje, u čijem društvu Srbija vidi svoju budućnost, među prvima odlučile da priznaju nezavisnost Kosova. I dok zvaničnici pojedinih evropskih zemalja govore o tome da Srbija mora da prihvati novonastalu situaciju, u isto vreme naglašavaju da su oni naši prijatelji i da žele da nam pomognu da Srbija dobije evropsku budućnost.
Cela ova situacija deluje pomalo šizofreno. Nije nam prvi put da se naše viđenje sveta u kom živimo ne poklapa sa onim kako svet vidi nas, i možda bi umesto pitanja ''zašto nas oni ne shvataju ?'' trebalo da krenemo težim putem i da se zapitamo ''da li mi njih shvatamo?''. Verovatno bi nam tada mnogo toga postalo jasnije.
Tačno je da Evropa jeste ovih dana pre svega politika. A politika je u svojoj osnovi veoma prolazna, danas svi pričamo o nečemu što ćemo zaboraviti već za nekoliko dana, ali su posledice politike nažalost često veoma trajne. Međutim, ne treba zaboraviti da je Evropa u isto vreme i geografija i istorija i kultura i još mnogo toga. Živeti u Evropi znači pripadati jednoj civilizaciji koja se jako dugo razvija. Mi Srbi smo ovde nekih petnaest vekova, neki kažu možda i mnogo duže, i imamo snažno razvijen osećaj pripadnosti ovom podneblju. To najbolje možemo da osetimo kada otputujemo na neki drugi kontinent. Tada shvatamo i da je strašno što naši ljudi tako malo putuju i koliko zbog toga gubimo.
Možda ne razumemo ovu politiku koju Evropa vodi prema nama ali veoma dobro razumemo ideju Evrope bez granica i ratova. Mislim da je to Evropa kakvu i u koju želimo.
(Objavljeno u kruševačkom nedeljniku ''Grad'')
Нема коментара:
Постави коментар