03.10.2008.

Svetska banka

Pre par meseci pročitao sam vest da je Kruševac, prema ocenama stručnjaka Svetske banke, dobio visoku ocenu o uslovima za poslovanje u konkurenciji gradova u okruženju u Jugoistočnoj Evropi. Tragom te vesti, posetio sam internet-prezentaciju našeg grada da bih pronašao nešto više o tome. Bio sam veoma iznenađen što na njoj nisam mogao da pronađem ni reč o ovoj temi. Na svu moju istraživačku sreću, posetio sam i internet-prezentaciju Zrenjanina, najbolje plasiranog grada iz Srbije, i saznao malo više o tome koga su i šta ocenjivali ovi stručnjaci – 22 grada u 4 oblasti u nadležnosti lokalne samouprave: pokretanje preduzeća, dobijanje dozvola, upis vlasništva i izvršenje ugovora. 

Izgleda da stručnjaci Svetske banke ovog puta nisu procenjivali postojanje još nekih pogodnosti koje mogu uticati na potencijalne investitore: postojanje stimulativnih finansijskih mera koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, ponuda i komunalna opremljenost raspoloživog građevinskog zemljišta i na kraju, ali ne najmanje važno, sposobnost da se marketinški predstave pogodnosti koje se nude investitorima i prednosti u odnosu na konkurenciju. 

Prijatno je videti da se Kruševac pominje u ovako pozitivnom kontekstu i sigurno je to dobra reklama za naš grad, ali ova vest je u najmanju ruku začudila sve one koji poznaju problematiku i naterala ih da postave tipično srpsko pitanje, koji su to stručnjaci koji su takvu ocenu dali našem gradu? Osim investitora koji su došli u Kruševac zbog veličine tržišta (mislim pre svega na hiper i mega-markete, benzinske pumpe i banke) ili kroz proces privatizacije, ni jedna ozbiljnija, a pogotovo strana investicija nije od 2000. godine ovde došla upravo zbog uslova koje naš grad nudi. 

Nema ponude jeftinog a kamoli besplatnog zemljišta za investitore. Grad nije skoro ništa ulagao u ovu oblast pa sada nema ništa da ponudi osim da posreduje u prodaji između privatnih vlasnika prodavaca i potencijalnih kupaca. Da podsetim da je u opštini Inđiji standard da dan po poseti potencijalni investitor elektronskom poštom dobije kompletnu ponudu za ono što mu je potrebno. Kruševac ne nudi ni jednu stimulativnu meru baziranu na logici da je korisno odreći se jednokratnih prihoda (zakup zemljišta i takse koje investitor plaća pre nego završi investiciju) u korist dugoročnog pozitivnog efekta stalnih prihoda od poreza na plate radnika koje će taj investitor da zaposli. Da podsetim, glavni izvor sa skoro 30% prihoda budžeta Kruševca je upravo porez na zarade te je stoga privlačenje investitora i zapošljavanje koje iz toga proističe jedini održivi način da se poveća naš budžet i time podigne sveukupni kvalitet života u Kruševcu. A o marketingu da ne pričamo.

Deprimirajući je primer italijanske firme ''Pompea'', koja je kupila ''Brusjanku'' i nameravala da napravi još jednu fabriku u Kruševcu, ali se opredelila za pomenuti Zrenjanin jer ovde nije dobila ponudu za 10 hektara zemljišta koliko im je bilo potrebno, a nameravali su da u fazama zaposle čak i do 2.000 radnika. Mislim da bi trebalo da prestanemo da vodimo računa o tome ko se koliko hvali da je uspešan već da pogledamo rezultate. Imam utisak da nas investitori zaobilaze iz razloga koji meni nije poznat, i to je ono što vidim i što me brine. Sve ostalo su samo priče.


(Objavljeno u kruševačkom nedeljniku ''Grad'')

Нема коментара:

Постави коментар