26.09.2008.

Mokra Gora

Pre dve godine sam prvi put obišao Mokru Goru i čuvenu ''Šargansku osmicu'', u svetu jedinstvenu prugu uskog koloseka koja, gledano iz vazduha, izgleda kao broj 8. Obnovljena krajem devedesetih, postala je izuzetna turistička atrakcija i mnogo turista je došlo da se proveze vozom ''Nostalgija'', koji vuče čuvena parna lokomotiva ''Ćira'', prolazi kroz čak 22 tunela, preko 5 mostova i savladava visinsku razliku od 300 metara na tek nešto preko 15 kolimetara od Mokre Gore do Šargan Vitasija.

Ništa manje postao je poznat i Drvengrad, nestvarno bajkovito selo u urbanom obličju i strukturi, koje je na brdu Mećavnik izgradio Emir Kusturica za potrebe snimanja filma ''Život je čudo'', koje je potom dobilo novi život i krenulo nekim svojim putem. Pre tri godine ovaj projekat je nagrađen prestižnom Philippe Rotthier-ovom Evropskom nagradom za arhitekturu.

Sigurno je da svetski poznato i priznato ime Emira Kusturice predstavlja pravi magnet kako za turiste tako i za investitore. Ovaj svestrani umetnik je jedan od retkih reditelja koji je dobio čak četiri nagrade na najpoznatijem evropskom filmskom festivalu u Kanu, od toga dve ''Zlatne palme'' za najbolji film, jednu nagradu za režiju i specijalnu nagradu ''Roberto Rossellini'', a od prošle godine nosilac je i Ordena viteza lepih umetnosti i književnosti, najvišeg francuskog priznanja u oblasti kulture.

Njegovu viziju ovozemaljskog raja na kraj sveta podržala je i naša država stavljajući predeo Šarganske planine i mokrogorske kotline pod svoju zaštitu, ''radi očuvanja i unapređenja raznovrsnosti i lepote predela, raznovrsnosti i bogatstva divljeg biljnog i životinjskog sveta a posebno očuvanja ugroženih, retkih i endemičnih vrsta biljaka, životinja, njihovih zajednica i visokih starih šuma crnog i belog bora, kao i objekata narodnog graditeljstva te planskog uređenja prostora i održivog razvoja turizma, poljoprivrede i šumarstva''.

Ove godine sam prošao ponovo tim krajem i bio prijatno iznenađen promenama koje sam uočio. Skoro na svakoj raskrsnici od skretanja sa Zlatibora mogu se videti raznorazni putokazi koji označavaju nove sadržaje za turiste - etno-vodenice, galerije, restorane, a vidljivi su i radovi na produženju trase pruge uskog koloseka i povezivanju Mokre Gore preko Dobruna, gde je predivni manastir iz 14. veka, sa Višegradom, čime će se dodatno obogatiti turistička ponuda ovog kraja i na najbolji način obesmisliti granica koja deli naš narod baš tu, tik pored Mokre Gore. 

Nažalost, ova lepa priča imala je ovih dana i svoju ružnu epizodu. Mokra Gora je postala vest dana zahvaljujući šokantnom primitivizmu nekih meštana obližnjeg sela Kremne koji su Kusturicu na nekom svom zboru izvređali na ličnoj i verskoj osnovi, uz pretnje oružjem. Nacrniše čoveka i posladoše ga prvo nazad u Bosnu pa u Tursku rečnikom koji me je ostavio bez reči, sa osećajem sramote što je neko na takav način uzeo da navodno predstavlja moj narod. Ne postoji dovoljan razlog koji bi opravdao ovakav nastup, šta god da stoji iza svega toga. Mislim da bi im bolje bilo da odu u Drvengrad, izvine mu se i zahvale što je značajno doprineo da ceo ovaj kraj ponovo dobije budućnost, i da umesto u drvo pogledaju u šumu i shvate da su sa njim svi na dobitku.


(Objavljeno u kruševačkom nedeljniku ''Grad'')

Нема коментара:

Постави коментар