23.05.2008.

Civilno društvo

Pre nešto više od mesec i po dana u Sloveniji je održana Međunarodna konferencija na temu ''Razvoj civilnog dijaloga i partnerskog odnosa između civilnog društva, nacionalnih vlada i institucija Evropske unije''. Organizacije civilnog društva iz zemalja Zapadnog Balkana, Turske i partnera Susedske politike iz regiona Istočne Evrope i Ruske Federacije usvojile su Ljubljansku deklaraciju sa političkim preporukama institucijama EU i nacionalnim vladama.  

Učesnici su u Deklaraciji pozvali EU institucije i nacionalne vlade da saslušaju i razumeju, ali isto tako i uključe civilno društvo u različite politike i programe. Organizacije civilnog društva traže da funkcioniše princip partnerstva u kome one treba da budu tretirani kao akteri a ne isključivo kao korisnici donacija. EU institucije i nacionalne vlasti treba da obezbede stratešku podršku civilnom društvu čime bi se izbeglo finansiranje i sprovođenje uglavnom kratkoročnih projekata. Evropska unija treba da razvije sopstvene politike kojima bi izvršio uticaj na nacionalne vlasti da razviju civilni sektor podržavajući pravni, fiskalni i institucionalni okvir za taj proces. Takođe, institucije EU i nacionalne vlade treba da izgrade mehanizme za međusektorsku saradnju, javno učešće i poboljšan pristup dokumentima, kao i da podrže stvaranje koalicija i umrežavanje organizacija civilnog društva na nivou EU i osiguraju jaku i prilagođenu izgradnju njihovih kapaciteta.

Različiti su mehanizmi pomoću kojih organizacije civilnog društva mogu da deluju u skladu sa svojim ciljevima. Dva najprisutnija su uticaj na proces kreiranja javnog mnenja i projektni menadžment. U razvijenim demokratijama one zahvaljujući svojoj prilagodljivosti popunjavaju prostor koje često rigidne institucije sistema ne pokrivaju, čime se podiže kvalitet sveukupnog društvenog života. Partnerstvo vladinog i nevladinog sektora umnogome može pomoći prevazilaženju problema društva u tranziciji kao što je naše.

Politika ima mnoge moćne mehanizme na raspolaganju ali je nemoćna da u većem obimu uključi kvalitetne pojedince u proces upravljanja. Misleći ljudi koji drže do sebe se često drže van politike jer se u njoj koncentrišu prljavi mehanizmi funkcionisanja sistema za koje normalnom čoveku treba ''želudac'' da im se prilagodi. Iz tih razloga, ukoliko se ima namera da se poboljša sistem upravljanja javnim poslovima od opšteg interesa, neophodno je pronaći model saradnje između institucija sistema i organizacija civilnog društva. 

Sigurno je da bi jačanje civilnog sektora u Kruševcu pomoglo promociji našeg grada, podizanju kvaliteta života i privlačenju određenih sredstava koja mogu biti veoma značajna i koja bi ostala u lokalnoj zajednici. Nadam se da je prošlo vreme kada su one kod nas bile shvatane kao remetilački faktor, antidržavne, izdajničke, sa stranim plaćenicima kojima nikada dosta krađe i izdaje srpskih nacionalnih interesa. Valjda smo konačno zakoračili u taj obećani 21. vek i shvatili da treba da prihvatamo neka dobra iskustva sa strane. Na kraju, srpska poslovica kaže da se pametan čovek uči na tuđim greškama a budala na svojim. Pa da probamo. 


(Objavljeno u kruševačkom nedeljniku ''Grad'')

Нема коментара:

Постави коментар